тᲂгᲂⷤ бесѣᲁа ѡ̇непᲂсᲅижимѣⷨ. ᲃлᲂⷡ҇. е҇ є̏ –
Вънегаⷣ а҆ще хѡще꙯ кᲅᲂ ᲁᲂлжаишаꙗ бесѣᲁы ꙗ҆ᲅисѧ, и҆ мнᲂгыⷯ ᲅрѣбꙋюща слᲂвесъ. и҆невъє҆ᲁїнъ, ᲁн҇ь нивᲆ ᲁвᲂ̏ю нивᲆᲅрїєхь, нᲂ̏въмнᲂжае вѧщьше сᲆверᲆ шає҆мᲂ нᲂужнⷣᲂ быᲅи. непщᲂую꙯ ᲅакᲂвᲂмᲂу невсе напраснᲂ, ниже є҆ᲁїнᲂгᲂ вълагаᲅи въмысль пᲂслᲂуша ᲅелемь ᲂу҆́чиᲅелсᲅвᲂ. нᲂ̏намнѡгы ⸫раꙁⷣѣлѧюще чѧ ᲃᲅи, легкᲂ и̇ᲂу҆́ᲁᲂбь прїѧᲅнᲂ раꙁⷣѣленїємь ᲃимъ ᲅвориᲅи слᲂва брѣмы. и҆бᲂ̏ и̇ꙗ҆́ꙁыкь и҆слᲂухь и҆кᲂє҆ жоⷣ ѿчюв̾сᲅвъ намъ мѣры, и̇правила и҆ᲂу҆́сᲅавы и̇ маᲅь лежаща. и̇а҆́ще начнеᲅь кᲅ̏ᲂ кᲂгаⷣ ᲃїа прѣвꙁы ᲅи ᲂу҆́сᲅавы, и҆сᲂущаѧ є҆мᲂу ѿпаᲁає꙯ ᲃилы. чᲅ̏ᲂбᲂ слаⷣчаише свѣᲅа рцими. чᲅᲂжели слаᲁᲂсжᲅнѣ єлꙋ чѧ. нᲂ̏ ѡ҆́баче слаᲁкᲂе се̏ и҆слажьшеє, є҆гаⷣ паче мѣры прї лᲂжиᲅсѧ нашима о҆́чима. притѧжнᲂ быває꙯ и҆брᲇ мен̾нᲂ. ᲃегᲂ раᲁи б҇ъ нᲂщь въꙁакᲂнилъ єⷭ҇ быᲅи пᲂᲁн҇ї ꙗ҆́кᲂ ᲁавьᲅрꙋᲁившасѧ прїємши наши ꙫчи ᲂу҆́ᲅᲂли꙯ вѣжѧⷣ. ᲂу҆́спиᲅъ ѕѣница. ᲂупᲂкᲂиᲅᲆ бᲂлѣꙁнᲂующᲂ꙽ ю намᲆ ꙁриᲅелнꙋю ᲃилᲂу. и҆кьприхѡᲁѧщагᲂ ᲁн҇е вї ᲁѣнїю, ᲂу҆́ᲁᲂбнѣише ᲂу҆́сᲅрᲂиᲅть. ᲃегᲂ ра бᲂᲁрᲂсᲅь и̇сᲂнъ, съпрᲂᲅивна сᲂуща ᲁрᲂугь ᲁрᲂугꙋ. ѿᲂумᲇ ренїа пᲂᲁᲂбна ᲁрᲂугь ᲁрᲂугᲂу слаᲁᲂсᲅна бываюᲅь. и̇слаᲁᲂкь наричѧще свѣᲅъ, ᲃлаᲁᲂкь ᲅакᲂже и̇съ нъ ѿвᲂᲁѧщїи наⷭ҇ ѿсвеᲅа. ᲃице беꙁмѣрїє всюᲁꙋ ᲅѧжкᲂ єⷭ҇ и̇приᲅᲂужнᲂ. и̇вьмѣренᲂе слаᲁкᲂ, и̇пᲂ ᲅрѣбнᲂ намъ и̇присᲅᲂупнᲂ. ᲃегᲂ ра ᲂу҆́бᲂ̏, и̇мы̏че ᲅверᲅыи и̇пѧᲅыи дн҇ь и̇мѧще. прᲂчеє ѿнелиже и̇ же ѡ҆́нѐп̀ᲂᲁ̀в̀̀иж̀ѝ̀мⷨѣ пᲂᲁвижеⷨ слѡⷡ҇, и҆неᲂу и҆ᲁне ᲅᲂ̏сᲆ вершиᲅи пигᲂᲅᲂвихѡⷨᲃѧ. нᲂ̏ ᲂу҆́мѣренаꙗ кьвашеи
любви рекша, пакы ᲂу҆́пᲂкᲂиᲅи вашю мысль расмᲂᲄрї хѡⷨ. гᲁ̏е ᲂу҆́бᲂ̏ первѣ слᲂвᲂ ѡ҆́сᲅавихѡⷨ, нᲂужⷣабᲂ̏ ᲅᲂ̏ ѿ ѡ҆́нᲂуᲁꙋ въспрїѧᲅи пакы; пᲂнеⷤ є҆ᲁїнᲂ нѣкᲂе єⷭ҇ ᲂу҆́чи ᲅелсᲅва пᲂслѣᲁᲂванїе. гл҇ахѡⷨ ᲅᲂгаⷣ, ꙗ҆́кᲂ грᲂмᲂвъ сн҇ъ реⷱ҇. ꙗ҆кᲂ б҇а никᲅᲂже виᲁѣ нигᲁеже, є҆ᲁінᲂрѡⷣ ̾ ныи сн҇ъ сы̏и внаᲁрⷯѣ ѡ҆ч҇ихь, ᲅъ̏ испᲂвѣᲁа. ᲁнеⷭ҇ ᲂу҆́ бᲂ̏ нᲂужаⷣ е҆сᲅь навыкнꙋᲅи. гᲁе̏ ᲃїе и̇спᲂвѣᲁа є҆ᲁи нᲂроⷣ ̾ныи сн҇ъ бж҇їи. ѿвѣща реⷱ҇ кьі҆ю҆ᲁеѡⷨ и̇г҇ла. неꙗ҆кᲂ ѡ҆ц҇а кᲅᲂ̏ виᲁѣ, раꙁвѣ сы̏и ѿб҇а виᲁѣ ѿц҇а. ᲀиᲁѣнїє пакы ꙁе раꙁᲂумъ гл҇еᲅь. и̇нереⷱ҇ прᲂсᲅᲂ, ꙗ҆́кᲂ никᲅᲂже виᲁѣ ѡ҆́ц҇а и̇ᲂу҆́мᲂлче, ꙗ҆кᲂ ᲁанекᲅᲂ ѡ̑члц҇ѣхь ᲃе̏ гл҇а ᲅисѧ мниᲅᲆᲅᲂчїю. нᲂхꙍᲅѧ пᲂкаꙁаᲅи, ꙗ҆кᲂ ниже а҆гг҇ли, ниже вышнѧꙗ ᲃилы. привоженїєⷨ се̏ ꙗ҆вѣ сᲄвᲂ ри, рекбᲂ̏, неꙗ҆́кᲂ ѡ̑ц҇а кᲅᲂ̏ виᲁѣ кᲂгаⷣ, привеᲁе, раꙁвᲇ ᲃы̏и ѿб҇а ᲅᲂ̏ виᲁѣ ѿц҇а. а̑щебᲂ̏бы реклъ прᲂсᲅᲂ никᲅᲂже виᲁе, мнѡѕи ѿслышашиⷯ ᲂу҆́бᲂ̏ ѡ҆нашеⷨ є҆сᲅьсᲅвѣ, мнѣли быша гл҇аᲅисѧ ᲅᲂчїю. нынᲇ жерекь никᲅᲂже, и҆прилᲂжи раꙁвѣ сн҇ъ. прилᲂже нїємь є҆ᲁїнᲂрѡⷣ̾нагᲂ. всѧ̏ ᲅварь ꙁаᲅвᲂри ‒
Чтᲂ̏ ᲂубᲂ̏ ᲅварь реⷱ҇. и̇ᲁх҇ьли сᲅ҇ыи. никакоже. нижебᲂ ᲅварь ᲅъ̏ чѧⷭ҇ єⷭ҇. а̑и҆́же никᲅᲂже. се̏ приснᲂ кьраꙁнь сᲅвᲂуᲅвари лежи꙯ є̑ᲁїныа. и̇ниже а̑ще ѡ҆ѡ҆́ц҇ы гл҇еᲄь сн҇а и̇ꙁрѣває꙯, ниже а҆ще ѡ҆сн҇ѣ ᲁх҇ь и҆ꙁлагаеᲅь. иꙗкⷪ҇ ᲁасе самᲂе ѿсюᲁꙋ ᲂу҆́же съᲅвᲂрю ꙗ҆вленᲂ. ꙗ҆́кᲂ є̑же никᲅᲂже; некьѿверженїю ᲁх҇а, нᲂ̏кьраꙁньсᲅвꙋ ᲅвари реⷱ҇сѧ. ѡ҆́семь самѡⷨ раꙁᲂꙋмѣ и҆є҆́же єᲁїнᲂгᲂ сн҇а рече быᲅи, ᲃлышиⷨ чᲅᲂ̏ бесѣᲁᲂуꙗ павелъ. къ кᲂринвѡⷨ реⷱ҇. чᲅᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ реⷱ҇. кᲅᲂ бᲂ̏ вѣⷭ҇ члч҇ьскагᲂ ни
кᲅᲂже. раꙁвѣ дх҇ь члк҇а и̇же внеⷨ. ᲅакᲂ и̇бж҇їи є҆гᲂ никᲄᲂ же невѣсᲅь, раꙁвѣ дх҇ь бж҇їи. ꙗ҆кᲂⷤбᲂ ꙁе є҆же никᲅᲂ же гл҇емᲂ неи̇ꙁлагає꙯ сн҇а, ᲅако и҆ѡ҆́х҇ѣ. и̇є҆́же никᲅоⷤ пᲂлᲂженᲂ. неи҆ꙁрѣває꙯ дх҇а сᲅг҇ᲂ. ѿнюᲁᲂуже ꙗ҆вѣ. ꙗ҆́кᲂ и̇сᲅин̾нᲂ єⷭ҇ реⷱ҇нᲂе. а̑щебᲂ гл҇ѧ никᲅᲂже виᲁѣ ѡ҆ц҇а ра ꙁвѣ и̇же ѿб҇а ᲃы̏и ᲁх҇ь и҆ꙁривалбы̏, и̇ꙁлишнѣ павелᲆ гл҇алъбы є҆же. ꙗ҆́кᲂже члк҇ь свᲂа вѣсᲅь, ᲅакᲂ и҆ᲁх҇ь ᲃᲅ҇ыи бж҇їасъ ѡ҆пасᲅвоⷨ вⷭ҇ѣ. ᲃице и҆є҆́же є҆ᲁїнъ реⷱ҇ сѧ; ᲅᲂжебᲂ̏ крѣпᲂ и҆мѧ꙯ и̇силꙋ. ꙁр̏иже є҆ᲁїнъ б҇ъ ѿц҇ь реⷱ҇. и̇ꙁнегᲂже всѧ̏. и̇є҆ᲁїнъ г҇ь і̑ᲃ҇ хᲃ҇ и̇мже всѧ. а̑щебᲂ̏ є҆же є҆ᲁїнᲂгᲂ гл҇ᲅи б҇а ѡ҆ц҇а. и̇ꙁлагає꙯ сн҇а ѿбж҇їа є҆сᲄь ᲃᲅва. и̇внегаⷣ гл҇аᲅи є҆ᲁинᲂго г҇а сн҇а. и҆ꙁлагає꙯ ѡ҆ц҇а ѿгᲂспᲂⷣсᲅва. нᲂ̏ᲂу҆́бᲂ неи̇ꙁлагає꙯ ѿгᲂспᲂⷣсᲅвїа ѡ҆ц҇а. є̑же гл҇ᲅисѧ. є҆ᲁїнъ г҇ь і҆ᲃ҇ хᲃ҇. а̑щели гл҇ѧ пакы, ꙗ҆кᲂ ᲃегᲂ ра є҆ᲁїнᲆ б҇ъ гл҇ᲅсѧ, ѡ҆ц҇ь пᲂнеже б҇ъ ᲂу҆́бᲂ̏ є҆сᲅь и҆ сн҇ъ. неᲅакᲂвже б҇ъ ꙗ̑ковже єⷭ҇ о҆ц҇ь. пᲂслѣᲁꙋєᲅь ѡ̇нᲂ рещи. ѿнихже ᲅи пᲂлагаю꙯ гананїи. ниже бᲂи҆мᲆ реⷱ҇мь, ꙗ҆кᲂ сегᲂ ра гл҇еᲅсѧ є҆ᲁїнъ г҇ь сн҇ъ; пᲂнеже г҇ь ᲂу҆́бᲂ̏ є ѡц҇ь, неᲅакᲂвже єсᲅь сн҇ъ. а̑щели се̏ нечьс̾ ᲅивᲂ єⷭ҇. ниже первᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ и̇мѧ꙯ ᲃлᲂвᲂ, нᲂ̏ꙗкоⷤ є҆ᲁїнъ г҇ь неи҆ꙁриває꙯ ѡ҆ц҇а ѿо҆паснагᲂ гᲂспоⷣсᲅвїа. ᲅакᲂ ниже є҆ᲁїнъ б҇ъ. и̇ꙁлагає꙯ сн҇а ѿи҆сᲅин̾нагᲂ и҆прнⷭ҇агᲂ бжᲅⷭ҇ва. ниже ѡ҆ч҇е є ᲅᲂ̏ ᲅᲂчїю пᲂкаꙁꙋє꙯. ꙗ҆кᲂ бᲂ̏ б҇ъ, єⷭ҇ сн҇ъ и҆ᲅакᲂвъ б҇ъ ꙗ҆кᲂв̾же єⷭ҇ ѡц҇ь. прѣбываꙗ҆же ᲂу҆́бᲂ сн҇ъ ѿсамᲂгᲂ прилᲂга вѣᲁᲂмᲂ • а̑ще бᲂ̏ є҆ же б҇ъ и̇мѧ се̏ ѡ҆ц҇а ᲅᲂчїю бы̏лᲂбы̏, и҆нᲂу҆ небы мᲂглⷡ҇ ꙗвлѧᲅи намᲆ и҆пᲂсᲅась. нᲂ̏ѡ҆нᲂу є꙯ᲁїнᲂу нерᲂже нᲂу и̇первꙋю, ꙗ҆́кᲂ ѡ҆сᲂбнꙋ є҆ᲁїныꙗ ѡ҆нᲂꙗ сꙋща. и҆
поꙁнаваᲅелнᲂу и҆ꙁличнѣ ѡ҆ч҇е єлежи꙯+. є̑ᲁїнъ б҇ъ и̇пᲂꙁнавали быхѡⷨ кᲅᲂ єⷭ҇ гл҇емыи. нᲂ̏пᲂнеже є̑же б҇ъ и҆мѧ, ѡ̇пще є҆сᲅь ѡ҆ц҇ᲂу и҆сн҇ᲂу и҆рекь є҆ᲁїнъ б҇ъ; неꙗ҆влѧлбы̏ кᲂгᲂ гл҇еᲅь павелъ. сегᲂ раᲁи пᲂᲅрᲇ бᲂва иѡ҆́ч҇аго прилᲂга. ᲁапокаже꙯ ꙗ҆́кᲂ ѡ҆́первѣ и̇пᲂ сᲅаси и̇нерᲂженѣи гл҇еᲅь. ꙗ҆́кᲂ неᲁᲂвлѣющᲂу бж҇їю и̇менᲂванїю ᲅъ̏ пᲂкаꙁаᲅи. пᲂнеже ѡ҆́бще єⷭ҇ се̏ и̇сᲅᲂе кьсн҇ᲂу. ѿи҆мен̾бᲂ̏, ѡ̇ва ᲂу҆́бᲂ̏ с꙯ ѡ̇бщаꙗ ѡ҆важе ѡ҆́сᲂбна. ѡ҆бщаꙗ ᲂу҆́бᲂ̏ ꙗ҆кᲂ ᲁанепрѣмѣн̾нᲂ є пᲂкаже꙯ сꙋщьсᲅва, ѡ҆сᲂбнаже, ꙗ҆кᲂᲁасᲂб̾сᲅвᲂ вᲆ ѡ҆браѕи꙯ съсᲅавѡⷨ. є̑жебᲂ̏ ѿц҇ь и̇сн҇ъ, ѡ҆сᲂбнᲂ є҆сᲄь кᲂгᲂжоⷣ съсᲅава. а є҆́же б҇ъ и̇г҇ь, ѡ҆бщеє єⷭ҇. пᲂнеже ᲂу҆́бᲂ̏ пᲂлᲂжи и̇мѧ ѡ̇бщеє є҆ᲁїнъ б҇ъ. пᲂᲅрѣбᲂваи҆ ѡ҆сᲂбнагᲂ ꙗ҆́кᲂ ᲁапᲂꙁнаеши кᲂгᲂ гл҇еᲅь. ꙗ̑кᲂ намъ не впасᲅи въсавелїєвᲂ неи҆сᲅᲂс̾ᲅвᲂ; ꙗ҆́кᲂбᲂ̏ ниже б҇ъ и̇мѧ бᲂлше єⷭ҇ г҇а. ниже г҇ь мнеє б҇а. вѣᲁᲂмᲂ ѿсегᲂ вᲆ веᲅхѡⷨ всемь часᲅᲂ. ѡ҆ц҇ь г҇ь гл҇еᲅсѧ. г҇ь б҇ъ ᲅвᲂи реⷱ҇, г҇ь є҆ᲁїнъ єⷭ҇. г҇ᲂу б҇ᲂу ᲅвᲂємᲂу пᲂклᲂнишисѧ. и̇ᲅᲂмꙋ є҆ᲁїнᲂмᲂу пᲂслᲂужиши. и̇пакы. ᲀелїн г҇ь нашь и҆ве лїа крѣпᲂсᲅь є҆гᲂ, и̇пакы ᲁараꙁꙋмѣю꙯, ꙗ҆́кᲂ и̇мѧ ᲅебѣ г҇ь. ᲅаже и̇а҆́ще мнеє ѿє҆же б҇ъ былᲂбы̏, и҆не ᲁᲂсᲅᲂинᲂ сᲂущьсᲅва ѡ̑нᲂгᲂ, неᲁᲂсᲅᲂꙗше гл҇аᲅи сѧ. ᲁараꙁᲂумѣю꙯ ꙗ҆́кᲂ и҆мѧ ᲅебѣ г҇ь. пакы, є̑же б҇ъ а҆ще бᲂлше былᲂбы̏ ѿє҆́же г҇ь и̇чесᲅнѣишеє. неᲁᲂ сᲅᲂꙗше є҆́же пᲂᲅⷯѣ меншемꙋ сн҇ᲂу, ѿпᲂᲁᲂбающа гᲂ ѡ҆ц҇ᲂу и҆мене ꙁваᲅисѧ; є҆же и̇є҆́ᲁїнᲂмꙋ ѡ҆сᲂбнᲂб̏ᲇ ѡ҆нᲂмꙋ. н̏ᲂнⷭ҇ѣ с̏е нⷭ҇ѣ. ниже бᲂ̏ сн҇ъ ѿоц҇а пᲂслѣᲁнї иши єⷭ҇, ниже г҇ь и̇мѧ. ѿє҆́же б҇ъ хᲂуᲁѣише. ᲃегᲂ ра
и̇ѡ̑ц҇ы и̇сн҇ѣ, нераꙁнѣᲃими прїємле꙯ писанїе ꙗ҆́коⷤбᲂ̏ слы шасᲅе ѡ̑ц҇а г҇а нарицаема, принеси ᲁапᲂкажеⷨ вамъ и҆ сн҇а гл҇ема б҇а • ᲃе̏ ᲁв҇аꙗ въчрѣвѣ прїиме꙯ и҆рᲂᲁи꙯ сн҇а и҆нарекᲂу꙯ и̇мѧ є҆мᲂу є̇м̾манᲂуилᲆ, є҆́же єⷭ ҇скаꙁаемᲂ снами б҇ъ. ᲀиᲁѣли ѿц҇ᲂу имѧ, є̑же г҇ь, и̇сн҇ᲂу и̇мѧ є҆ же б҇ъ; ꙗ҆́кᲂⷤбᲂ̏ ᲅамᲂ рече. ᲁараꙁꙋмѣю꙯ ꙗ҆кᲂ и҆мѧ ᲅебѣ г҇ь. ᲅакᲂбᲂ̏ и̇ꙁⷣѣ реⷱ҇. и̇ᲁарекᲂуᲅь и̇мѧ е̇мᲂу є҆м̾манᲂуи лъ. и̇пакы, ѡ҆ᲅрᲂчѧ рᲂᲁисѧ намᲆ сн҇ъ и̇ᲁасᲅьсѧ наⷨ, и̇нарицаєᲅсѧ имѧ є҆гᲂ велика свѣᲅа а҆гг҇лъ. б҇ъ крᲇ пᲂкь власᲅелинъ. и҆ꙁрими пррⷪ҇чьскыи раꙁᲂуⷨ. и̇дх҇ᲂв̾ нᲂую прѣмѫⷣрᲂсᲅь. ꙗ҆кᲂбᲂ̏ ᲁанепрᲂсᲅᲂ. рекше б҇а м̾ нии бᲂуᲁꙋ꙯. ѡ҆ѡц҇и гл҇аᲅи. ᲃъмᲂᲅренїа пᲂминаю꙯. ни бᲂ̏ ѡц҇ь ѿᲁв҇ы рᲂдисѧ и̇ѡ҆́ᲅрᲂчѧ быⷭ҇. пакы ᲁрꙋгыи пррⷪ҇кь ᲃице рекь гл҇а ѡ̇немь. ᲃе̏ б҇ъ нашь и̇невмѣ ниᲅсѧ и̇нъ кнемꙋ, привеᲁе. и̇ꙁъѡ̇брѣᲅе всѧкь пᲂу꙯ хᲂуᲁᲂжьсᲅва. и̇ᲁасᲅь и҆ꙗ҆́ковꙋ ѡ҆ᲅрᲂкꙋ свᲂє҆мᲂу. и̇ и̇ꙁраилю въꙁлюбленᲂмᲂу свᲂємᲂу пᲂᲃиⷯже наꙁемлї ꙗ҆висѧ и҆съчлк҇ы пᲂживе, павелъже, ѿнихже х҇ᲃ є̑же пᲂплᲂᲅи реⷱ҇. ᲃы̏и наⷣ ̾всеми б҇ъ в̾вѣкы а҆минь. И̇пакы, всѧкь блᲂуᲁникь и̇лихѡ҆имець неи̇ма꙯ на слѣᲁїа въцрᲅⷭ҇ви бж҇їи хв҇ѣ. и̇пакы пᲂꙗ҆вленїю ве ликагᲂ б҇а и̇сп҇са нашегᲂ і̑ᲃ҇ х҇а. І̑ѡ҇анъже ᲃи́це, ᲅᲂ гᲂ нариче꙯ гл҇ѧ. И̇скᲂни б̏ слѡⷡ҇. и̇слᲂвᲂ б̏ѣ ѿб҇а. и҆ б҇ъ бѣ слᲂвᲂ. є̑и реⷱ҇. нᲂ̏пᲂкажи ѡ̑нᲂ гᲁ̏е ᲃъѡц҇емь ᲅᲂгᲂ съчеᲅавающе єписанїє г҇а нариче꙯. а̑ꙁ̾же несїе пᲂкаꙁꙋю є̑ᲁїнᲂ. нᲂ̏ꙗ҆́ко и҆г҇а ѡ̑ц҇а нариче꙯, и̇ꙗкᲂ б҇а сн҇а кᲂуанᲂ пᲂлагаа. ѡ҆бᲂꙗ и̇мена. гᲁ̏е ᲂу҆́бᲂ̏ ᲃе̏ єⷭ҇ ѡ҆́брᲇ ᲃᲅи. бесѣᲁꙋꙗ нѣкᲂгаⷣ кьі̑ю҆́ᲁѣѡмь х҇ᲃ реⷱ҇. чᲅᲂсѧ ваⷨ
мниᲅь ѡ҆х҇ѣ. ѡ҆́ниже гл҇ша є̑мꙋ, ᲁвᲁ҇вь сн҇ъ єⷭ҇. гл҇а и҆мᲆ какᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ ᲅᲂгᲂ двᲁ҇ъ ᲁх҇омь ᲃᲅ҇ымь г҇а нариче꙯ гл҇ѧ. реⷱ҇ г҇ь гв҇и мᲂє҆мᲂу ᲃѣᲁи ѡ҆́ᲁеснᲂую мене. ᲃе̏ г҇ь г҇ь. хѡще шили навыкнꙋᲅи. и̇гᲁе б҇а и̇б҇а нариче꙯ ѡц҇а и̇сн҇а кꙋпнᲂ пᲂлагаа писанїє; ᲃлыши пррⷪ҇ка ᲁваⷣ и̇а҆пла павла. се̏ ᲃамᲂє ꙗ̑влѧющиⷯ намᲆ. прѣсᲅᲂлᲆ ᲅвᲂи б҇е в̾вѣкы вѣка. жеꙁлъ правосᲅи, жеꙁлъ црᲅⷭ҇вїа ᲅвᲂєгᲂ. вᲆ ꙁлюбилᲆ є҆си правᲁꙋ, и̇вᲆꙁненавиᲁѣ беꙁакѡнїє; сегᲂ ра пᲂмаꙁа ᲅѧ̏ б҇е б҇ъ ᲅвᲂи. и҆павелъ пакы се̏ свⷣ ᲅел̾сᲅвᲂ привеᲁе рекь. ꙗ҆́кᲂ къа̇гг҇лѡⷨ ᲂу҆́бᲂ̏ є̑гᲂ реⷱ҇. ᲄвᲂ рѧ и҆а҆гг҇лы свᲂа ᲁх҇ы. кьснв҇иже, прѣсᲅᲂлъ ᲅвᲂи б҇е в̾вѣкы вѣка. чсᲂгᲂ ᲂу҆́бо ра ꙁе реⷱ҇. б҇а ᲂу҆́бᲂ̏ ѡ҆ц҇а нареⷱ҇. сн҇аже г҇а непрᲂсᲅо ниже ᲅᲂу̏ не ᲃїе съᲅвᲂри. нᲂ̏пᲂ неже кьє҆линѡⷨ б̏ є̇мᲂу слᲂвᲂ мнᲂгᲂ. бж҇їємь неᲁꙋ гᲂующиⷨ. ᲁане ᲂу҆́бᲂ̏ гл҇юᲅь, ꙗ҆́кᲂ намᲆ поємлѧ ꙗ̑кᲂ мнᲂгы бᲂгы. гл҇ющиⷨ и҆мнѡгы гᲂспᲂᲁы. ᲃамᲆ є҆мле ᲅсѧ винами ᲃими бѡгы гл҇ѧ а неб҇а. ᲃегᲂ ра и̇схᲂᲁѧ ᲅⷯѣ немᲂщи. и̇нѣмь нариче꙯ сн҇а и҆менеⷨ. ᲅᲂу̏жⷣе сї лᲂу и̇мᲂщиⷨ. и҆ꙗ҆́кᲂ се̏ и҆сᲅїнᲂ єⷭ҇, свыше прᲂчьᲅемь ᲅᲂ самᲂе писанїе; и̇раꙁꙋмѣєᲅе ꙗ҆́вѣ ꙗ҆́кᲂ ненаше є҆сᲅь, расмᲂщренїе гл҇емᲂе. ѡ҆и̇ᲁᲂлᲂжрᲆᲅьвныⷯже вѣмы ꙗ҆́кᲂ вси̏ раꙁꙋⷨ и̇мамы. и̇раꙁꙋ ⷨᲁъмиᲅь, люб веже съѕиᲁаєᲅь. ѡ҆снѣᲁи ᲂу҆́бᲂ̏ реⷱ҇ и҆ᲁᲂлᲂжерᲅве ныⷯ; вѣмы ꙗ҆кᲂ ничᲅᲂже и̇ᲁᲂлъ въмирѣ, и̇ꙗ҆́кᲂ нї кᲅᲂже б҇ъ и̇нъ, раꙁвѣ є҆ᲁїнъ. ꙁришили ꙗ̑кᲂ къ ѡнѣмь прᲂсᲅираꙗ ᲃїа гл҇еᲅь, и̇жемнѡгыⷨ быᲄі непщᲂующи бᲂгы; и̇бᲂ̏ а҆ще и̇сᲂу꙯ гл҇е мїи и҆бᲂѕи мнᲂ ѕи и҆гᲂспᲂᲁїе мнᲂѕи, ᲃи̏ р гл҇емїи. нᲂ̏намᲆ є̑ᲁїнᲆ
б҇ъ о̇ц҇ь, и̇ꙁнегᲂже всѧ и҆є̑ᲁїнᲆ г҇ь і̑ᲃ҇ х҇ᲃ и҆м̾же всѧ̏ сегᲂ ра и̇є҆́же є҆ᲁїнъ прилᲂжи. ꙗ҆́кᲂ ᲁанемнᲂгᲂбж҇їевъ вᲂ ᲁиᲅи пакы, ѡ̇ни вмѣнѧю꙯. и̇є҆ᲁїнᲂгᲂ б҇а ѡ҆ц҇а нареⷱ҇. неи̇ꙁвергь сн҇а ѿбж҇есᲅва. ꙗ҆́кᲂ же ᲂу҆́бᲂ̏ и̇є҆ᲁїнᲂгᲂ г҇а сн҇а, неи̇ꙁгнавь ѿгᲂспоⷣ ̾сᲅва ѡ̇ц҇а. нᲂ̏ѡ҆́нѣхь немᲂ щь и̇справлѧа. и̇ниє҆ᲁїнꙋже ᲅѣмь ᲁаᲅи хѡᲅѧ вї нᲂу. ᲃїє ᲂу҆́бᲂ̏ и̇винᲂвнᲂ быⷭ҇. є҆же неꙗ҆весᲅьвнѣ ни же ꙗ҆вѣ. нᲂ̏неꙗ̑аленѣ нѣкакᲂ и̇скꙋᲁнѣ пррⷪ҇кы ска ꙁанᲂ быᲅи і҆ᲂу҆́ᲁеѡⷨ сн҇ᲂу бж҇їю. внᲂвѣбᲂ ѿмнᲂгᲂбᲂ жныа прѣльсᲅи прѣмѣишесѧю а̑ще пакы хѡᲄѧ хᲂу ᲃлышаᲅи б҇а и҆б҇а. кьᲅᲂмꙋ же ᲂу҆́бᲂ̏ вᲆꙁьвраᲅи лисѧ быша, неᲁꙋгꙋ. ᲃегᲂ ра и҆гᲂре и̇ᲁᲂлᲂу чѧсᲅᲂ пррⷪ҇ци гл҇юᲅь, ꙗ҆кᲂ є҆ᲁїнъ б҇ъ и̇раꙁвѣ є҆гᲂ нⷭ҇ѣ. несн҇а ѿмѣᲅающе, ᲁанебꙋᲁе꙯ нᲂѡнⷯѣ немᲂщь ᲂу҆́враче ваᲅи хѡᲅѧще. и҆вѣщаᲅи всѧкᲂ ѿмнѡгыⷯ бᲂгᲂ вᲆ и̇несꙋщиⷯ мнѣнїа прѣмѣниᲅисѧ. є҆́гаⷣ ᲂу҆́бᲂ ᲂу҆́слышиши є҆же є҆ᲁїнъ и҆никᲅᲂже, и̇є҆лика ᲅакᲂ ваꙗ. ᲁанеᲅрᲂичнᲂу ᲂу҆́мниши славꙋ. нᲂ̏пᲂсрⷣѣне є є҆́ꙗ къᲅвари сими навыкнꙋи гл҇ы. є҆лма и҆и҆нᲁе реⷱ҇. кᲅᲂбᲂ̏ раꙁꙋмѣ ᲂу̑мъ г҇нь. ꙗ҆́кᲂ се̏ єⷭ҇ ꙁе. и҆ꙗ҆́кᲂ ни же сн҇а ниже дх҇а и̇ꙁлагає꙯ ѿраꙁꙋма. прⷣѣпᲂкаꙁанᲂ быⷭ҇ ѡ҆иже выше реⷱ҇ныⷯ. є҆гаⷣ свⷣѣᲅел̾сᲅвᲂ привеᲁо хѡⷨ гл҇ющеє. кᲅ̏ᲂбᲂ̏ вѣсᲅь члч҇ьскагᲂ раꙁвѣ ᲁх҇ь и̇же внемь. ᲅако и̇бж҇їагᲂ никᲅᲂже вѣсᲅь раꙁвᲇ ᲁх҇ь бж҇їи. и҆пакы о҆ц҇а ре, никᲅᲂже ꙁнає꙯, раꙁвѣ снᲆ ᲅакоже и̇ꙁе, неꙗ҆ко о҆ц҇а кᲅ̏ᲂ виᲁелъ єⷭ҇, раꙁвѣ сы̏и ѿб҇а тъ̏ виᲁѣ о҆ц҇а. вкꙋпѣбᲂ̏ ꙗ҆кᲂ съѡ̇па ᲃᲅвѡⷨ ᲅᲂгᲂ вѣсᲅь реⷱ҇. ᲀинꙋприлᲂжи е҆ꙗ҆́же раᲁї
вѣсᲅь. каꙗ̑же єⷭ҇ вина, є҆же ѿнегᲂ быᲅи. пакы ᲂу҆́ каꙁанїє съѡ҆пасᲅвоⷨ є҆же ᲅᲂгᲂ вѣᲁѣᲅи. ᲃегᲂ рабᲂ̏ є҆гᲂ вѣсᲅь ꙗ҆вѣ, пᲂнеⷤ ѿнегᲂ є҆сᲅь. и҆ꙁна менїє є҆же ѿнегᲂ быᲅи. є̑же вѣᲁѣᲅи є҆гᲂ ꙗ҆́ вѣ. сᲂущьсᲅвᲂбᲂ̏ сꙋщьсᲅвᲂ прѣимꙋще. невᲆ ꙁмᲂже꙯ ᲁᲂбрѣ виᲁѣᲅи а̑ще и̇малᲂ бꙋᲁе꙯ пᲂсрⷣнеє ‒
Слыши ᲂу҆́бᲂ̏ чᲅᲂ̏ ѡ҆а҆гг҇лѣхь реⷱ҇ пррⷪ҇кь. и҆ѡ҆́члч҇ьсᲅⷨѣ є̑сᲅьсᲅвѣ. ꙗ҆́кᲂ малᲂ є҆сᲅь раꙁньсᲅвᲂ, ᲃегᲂ и҆ѡ҆́ нᲂгᲂ. рекбо̏ чᲅᲂ̏ єⷭ҇ члк҇ь ꙗ҆́кᲂ скаꙁалсѧ є̑си є̑мᲂу, ̇или сн҇ъ члч҇ь ꙗ҆кᲂ пᲂᲃѣщаеши є̑гᲂ. привеᲁе ᲂу҆́мнї лᲆ є҆си малѡⷨ чимᲆ ѿа҆гг҇лъ. нᲂ̏ѡ҆́баче а҆ще и҆малᲂ єⷭ҇ пᲂсреᲁи, невѣмы съѡ҆пасᲅвоⷨ а҆гг҇льскᲂе сꙋщь ᲃᲅвᲂ, є҆лма а҆ще и̇ᲅмами любомᲂуᲁрьсᲅвᲂу ємь. ѡ҆брѣсᲅи немᲂжеⷨ. и̇чᲅ̏ᲂ гл҇ѧ а҆гг҇льскᲂє. и҆ ᲁеже ниже самыа наша ᲁш҇а. ᲀѣмы сꙋщьсᲅвᲂ ᲁᲂ брѣ. пачаже ниже какᲂлибо. а҆щеже вѣᲁѣᲅи ѡ҆́ни любопрѧᲅсѧ. въпрᲂси чᲅ̏ᲂ когаⷣ єⷭ҇ сᲂушь сᲅвоⷨ ᲁш҇а. ᲂу҆́бᲂ̏ въꙁⷣѹхли и҆ли ᲁх҇ь. или вѣᲅръ. нᲂ̏ничᲅᲂже ѿсихь рекᲂуᲅь. ᲃїабо всѣ ᲅѣлеса сᲂу꙯, ѡ҆наже бсᲅѣлесна. ᲅаже агг҇лы ᲂу҆́бᲂ̏ невѣ ᲁѧᲅь, нисвᲂа ᲁш҇ѧ, ᲀсѣхже влкⷣᲂу и҆съᲁеᲅе лѧ вѣᲁѣᲅи любᲂпрѧᲅсѧ съѡ҆́пасᲅвѡⷨ; и҆чᲅᲂ̏ ᲂу҆́бᲂ̏ гᲂрше сегᲂ бꙋᲁеᲅь нераꙁꙋмїа. и̇чᲅ̏ᲂ гл҇ѧ сꙋ щьсᲅвоⷨ какᲂва є҆́сᲅь дш҇а, какᲂвъ нашеⷨ єⷭ҇ ᲅᲇ леси. ниже се̏ єⷭ҇ рещи, ꙗ҆́кᲂ прᲂсᲅираєᲅсѧ кьᲅᲇ леснᲂмᲂу ᲁебелсᲅвꙋ. нᲂ̏ᲃїе беслᲂвеснᲂ, ᲅѣле сем̾бᲂ̏ свои҆сᲅᲆвнᲂ ᲃе̏ є̑сᲅь, а̑ꙗ́кᲂ ѡ̑ᲁш҇и нⷭ҇ѣ се̏. мнѡжицею и҆рᲂукаⷨ и҆нᲂгаⷨ ѿсѣченᲂⷨ бывшем̾.
цѣлѧ ѡ҆на прѣбыває꙯. ничимже ѿꙗ҆́ᲅа бывши ᲅѣ леснагᲂ врѣженїа. нᲂ̏линⷭ҇ѣ въвсеⷨ ᲅѣлеси. нᲂ̏въчѧ ᲃᲅи нѣцѣи ᲃъбрана єⷭ҇; ᲅѣмже нᲂужа мрᲅ҇вы прᲂчѧꙗ бываᲅи чѧсᲅи. беꙁᲁᲂушнᲂєбᲂ̏ всѧкᲂ ме р̾ᲅвᲂ єⷭ҇. нᲂ̏ниже се̏ єⷭ҇ мᲂщнᲂ рещи, нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ єⷭ҇. вᲆ ᲅѣлеси нашеⷨ вѣмы, какᲂже єⷭ҇ невѣмы. ᲃегᲂ рабᲂ̏. и̇се̏ꙗ раꙁᲂуⷨ ᲂу҆́крылъ єⷭ҇ б҇ъ ѿмнѡга прѣи̇ꙁѧщ̾сᲅва въꙁᲂущаꙗ наⷭ҇ и̇ᲂу҆́ᲁержеваꙗ; и҆прѣбываᲅи ᲁᲂлᲂу ᲂу҆́ вѣщаваꙗ. и̇ꙗ҆́же выше наⷭ҇ неѡ҆паᲅᲂваᲅи ниже мнⷪ҇ⷢ гᲂ вещесᲅвᲂваᲅи. нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲁанеѿпᲂмыслъ ᲅакᲂва ꙗ ᲂу҆́сᲅраⷶⷶєⷨ. принеси пакы написанїе ᲃлѡⷡ҇ въꙁвеᲁеⷨ ‒
Неꙗ҆́кᲂ ѡ̇ц҇а кᲅ̏ᲂ виᲁѣ реⷱ҇. раꙁвѣ ᲃы̏и ѿб҇а ᲅъ̏ виᲁѣ ѡц҇а. и҆ꙗ́кᲂ ᲂу҆́бᲂ ѡ҆паснᲂ ᲅᲂгᲂ виᲁѣвъ. и̇ᲃїє пакы вᲆꙁвѣсᲅи прилᲂживь. раꙁвѣ сы̏и ѿб҇а ᲅъ виᲁѣ оц҇а. и̇чᲅ̏ᲂ ᲃїе реⷱ҇, неᲂу ᲂу҆́бᲂ̏ ᲅᲂмᲂу раꙁᲂуⷨ и҆сᲅиненᲆ ᲃїм свⷣѣᲅел̾сᲅвᲂва гл҇ъ. нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲂу҆́бᲂ ᲅᲂгᲂ ᲅварь не виᲁѣ. въꙁвѣсᲅи рекь. неꙗ҆кᲂ ѡ҆ц҇а кᲅ̏ᲂ виᲁѣ. и̇ꙗ҆́кᲂ ᲃн҇ъ ᲅᲂгᲂ виᲁѣ. и̇се̏ пакы въꙁвѣсᲅи прилᲂживъ, ра ꙁвѣ сы̏и ѿб҇а ᲅъ̏ виᲁѣ о҆ц҇а. и̇ꙗ҆́кᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ ѡ҆паснᲂ ᲅᲂ гᲂ виᲁѣ и҆ᲅакᲂ ꙗ҆кᲂ самъ себе, неᲂу ᲃїе пᲂкаꙁанᲂ быⷭ҇. вᲆꙁмᲂжнᲂбᲂ̏ єⷭ҇ реⷱ҇, ниже ᲅвари ᲅᲂгᲂ виᲁѣᲅи ꙗ҆вᲇ, ниже сн҇ᲂу. нᲂ̏ ѡ҆нᲂꙗ ᲂу҆́бᲂ̏ ꙗ҆весᲅьвнѣ ѡ҆паснᲂє пᲂсᲄі женїе, ниже ᲅᲂмᲂу и̇мѣᲅи, ꙗкᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ ᲅᲂгᲂ ꙁриᲅь. є҆же єⷭ҇ и̇вѣсᲅь, реⷱ҇ а҆ꙗ҆́кᲂ ᲅᲂгᲂ ѡ҆паснᲂ̏ вⷭ҇ѣ и҆ᲅакᲂ ꙗ҆кᲂ самъ себе, неᲂу ᲃїе вᲆꙁвѣᲃᲅи. хѡщеᲅели ᲂу҆́ бᲂ̏ ᲁаи҆сїє ѿписанїа ᲂу̑вѣримь и̇ѿсамᲂгᲂ гласа хвⷭ҇а. ᲅѣмже слышиⷨ чᲅ̏ᲂ реⷱ҇ кьі̑ю҆́ᲁѣѡⷨ. ꙗ҆́кᲂ ꙁнає꙯ мѧ ѡ҆ц҇ь, и̇а҆́ꙁъ ꙁнаю ѿц҇а. чᲅ̏ᲂ се̏ю ѡ̑паснѣише раꙁꙋма. хᲂще
шина выкнꙋᲅи. вᲆпрᲂ̏си прᲂчее, сᲆпрᲂᲅивᲆ гл҇ющагᲂ, вѣсᲅьли ѡ҆паснᲂ сн҇а ѡц҇ь. и̇весь е҆мᲂу раꙋмъ и҆мѧᲅь. и҆ничᲅᲂже е̇мᲂу таиᲅсѧ ѿи҆же ѡ҆сн҇ѣ. нᲂ̏свершенᲂ єⷭ҇ вѣᲁѣнїе; е҆и ре. ᲅѣмже, е҆гаⷣ слышиши. ꙗ̑кᲂ сн҇ъ ᲅакᲂ вѣсᲅь ѡ҆ц҇а ꙗ̑кᲂⷤ ᲅъ̏ сн҇а. ничᲅᲂже вꙁыскꙋи мно жае ᲃице съ ѡ҆пасᲅвоⷨ раꙁꙋма съравнѣющꙋсѧ; и҆мᲆ бᲂ и҆и҆́н̾ᲁе ᲅᲂ̏ самᲂе ꙗ҆́влѧꙗ гл҇аше. никᲅᲂже ꙁнаєᲄь сн҇а ᲅᲂкмᲂ ѡ҆ц҇ь. ниѿц҇а кᲅ̏ᲂꙁнає꙯ ᲅᲂкмᲂ сн҇ъ. и҆є҆́ мᲂуже а̑ще ᲀᲂлиᲅᲆ сн҇ъ ѿкрыᲅи ѿкрыває꙯, ѿкры ваєᲅьже неє̑ликᲂ ᲅᲂ̏вѣсᲅь, нᲂ̏є҆ликᲂже мы̏ вмѣща ємь ‒ А҆́ще бᲂ̏ паелъ ᲃїа ᲅвᲂри꙯; мнѡжае паче х҇ᲃ. и̇бᲂ̏ ѡ҆нъ реⷱ҇ свᲂимь ᲂу҆́ченикѡⷨ. ꙗ҆́кᲂ не мᲂгоⷯ вамъ гл҇аᲄї. ꙗ̑кᲂ ᲁх҇ᲂвноⷨ, нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ плᲂᲅѧнѡⷨ. ꙗ̑кᲂ млаⷣнца ѡ҆́х҇ѣ млѣка вы̏ напᲂихь, а̑небрашна. неѹ ᲂу҆́бᲂ̏ мᲂжасᲄе, нᲂкᲂринфѣноⷨ ᲃе̏ реⷱ҇. гл҇аше ᲅᲂчїю. чᲅ̏ᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ а̑ще пᲂ кажемь є҆гᲂ вѣᲁѧща. и҆и҆́на нѣкаꙗ, ꙗ҆же никᲅᲂже ѿчлк҇ь навыкнᲂу прᲂчее, и҆ѿᲅиᲁе є҆ᲁїнъ ᲅаꙗ ѿвсⷯѣ члк҇ь вѣᲁы. и̇гᲁе ᲃїе є҆сᲅь ѡ҆брѣсᲅи, въи҆же кᲆкᲂрен̾ фѣнѡⷨ пᲂсланїи. ᲅ̏ᲂбᲂ̏ єⷭ҇ гл҇ѧи, ꙗ҆́кᲂ слышаⷯ гл҇ынеи҆ ꙁреⷱ҇ныа и҆хже нелѣᲅь є҆сᲅь члк҇ᲂу гл҇аᲅи. нᲂ̏ѡ҆́баче и҆ᲅъ̏ ѿчѧсᲅи и̇ма꙯ раꙁᲂуⷨ. и҆мнѡгᲂ ѿбᲂуᲁᲂущагᲂ ѡ҆́ скᲂуᲁенъ. ᲅᲂ̏бᲂ и҆же ᲃїа рекы, и҆ѡ҆́на реклъ єⷭ҇; ꙗ҆́кᲂ ѿчѧсᲅи раꙁꙋмѣваєⷨ, и̇ѿчѧсᲅи пррⷪ҇чьсᲅвᲂуєⷨ. и҆ є҆гаⷣ бѣхь млаᲁенець ꙗ҆кᲂ млаᲁенець смышлѧа хь. и̇нынѣ въꙁерцалѣ, и҆гаᲁани. ᲅᲂгᲁаже лицеⷨ кь лицᲂу. ᲅѣмже ѿсихь намъ всеᲅⷯѣ лᲂукав̾сᲅвᲂ ѡ҆́ бличаєᲅсѧ. є̑гаⷣ бᲂ̏ сꙋщьсᲅвᲂ самᲂе нераꙁꙋмѣва
єᲅсѧ. неꙗ҆́кᲂ єⷭ҇, нᲂ̏чᲅᲂ єⷭ҇, пᲂслⷣѣнѧгᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ бꙋᲁе꙯ неи҆сᲅᲂ в̾сᲅава и̑и҆́мѧ є̑мꙋ пᲂлагаᲅи. ᲅаже а̑ще и̇вѣᲁᲂмᲂ и҆ ꙁнаемᲂ бы̏ былᲂбы̏, ниже ᲅакᲂ б̏ѣ намъ беꙁьбла ꙁненᲂ самѣмь, ѿсебе нареⷱ҇нїе пᲂлагаᲅи влⷣчь немꙋ сᲂущьсᲅвꙋ • а҆щебᲂ̏ павелъ несмѣꙗ ᲁᲂлниⷨ си ламь и̇мѧ и̇ꙁлᲂжиᲅи. нᲂ̏рекь ꙗ҆́кᲂ пᲂсаᲁи х҇а прѣвы ше всѧкᲂгᲂ начѧла и҆власᲅи и҆силы. и҆всѧкᲂⷢ ⷪи҆мене и҆ мненᲂующагᲂсѧ. и̇неᲅъчїю вᲆвѣцѣ ᲃемь, нᲂ̏и҆вбꙋ ᲁꙋщоⷨ, и̇наᲂу҆́чивᲆ наⷭ҇ ꙗ҆́кᲂ сᲂу꙯ нѣкаа и҆мена ᲃилаⷨ ꙗ҆́ же ᲅᲂгаⷣ ᲂу҆́вѣмы; неᲁерꙁнᲂу꙯ и̇наꙗ въмѣсᲅᲂ ѡ̑нⷯѣ пᲂлᲂжиᲅи, ниже самаꙗ ѡ̇на и̇спыᲅаᲅи, кᲂᲅᲂры ꙗ ᲂу҆́бᲂ̏ сᲂу꙯ ᲁᲂсᲅᲂини млᲅⷭ҇и, и̇ли кᲂᲅᲂрагᲂ ѿвѣᲅа и̇же ѡ̑влⷣчьнемь сᲂущьсᲅвѣ ᲃїа смѣющеи гл҇аᲅи; є҆гаⷣже ᲅᲂ̏ ᲃамᲂе сᲂущьсᲅвᲂ нераꙁꙋмѣваєᲅсѧ. ꙗ҆́кᲂ же ѿпрѣᲅыкающихсѧ. ᲅⷯѣ ѿвращаᲅисѧ поⷣ ⷪбає꙯ ‒
Ꙗ҆́кᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ нерᲂженъ є̑сᲅь б҇ъ. вѣᲁᲂмᲂ, а ꙗ҆́кᲂ ᲃе̏ єⷭ҇ є҆мꙋ сꙋщьсᲅва и̇мѧ, никыиже пррⷪ҇кь реⷱ҇. никыиже а҆пⷭ҇лᲆ наꙁнамена. никᲂᲅᲂриже є̑уⷢ҇лїсᲅᲆ, и̇паче влѣ пᲂᲅᲂу. и҆жебᲂ̏ ᲃамᲂе сᲂущьсᲅвᲂ невѣᲁѧщеи. какᲂ и̇мѧ є҆мᲂу гл҇аᲅи хѡᲅѧхᲂу. и҆чᲅ̏ᲂ гл҇ѧ ѡ҆бжᲅⷭ҇веныⷯ пї ᲃанїихь. и̇ᲁѣже ᲅᲂлика беꙁмѣсᲅїа гᲂрᲁᲂсᲅь и̇ꙁа кᲂнᲂ прѣсᲅᲂупленїа прѣᲂу҆́мнѡженїє. ꙗ̑кᲂ ниже ѡ веᲅхагᲂ ꙁаблᲂужьⷣшїимь є҆линѡⷨ. начѧᲅи кᲂгаⷣ чᲄᲂ ᲅакᲂвᲂ рещи. никᲅᲂже ѿо҆́нⷯѣ ᲁер̾ꙁнᲂу бжᲅⷭ҇венагᲂ сᲂущьсᲅва ᲂусᲅавᲆ и҆ꙁлᲂжиᲅи. и҆є҆́ᲁїнѣмь и̇мене мь ѡ҆бьꙗᲅи. и̇ᲁеже и̇ѡ҆бесᲅелесныⷯ є҆сᲅьсᲅвь любᲂмᲂуⷣрьсᲅвᲂующеи. ниже ᲅᲂмᲂу съвершенꙋ ᲂу҆́сᲅавᲆ и̇ꙁлᲂжишѧ. нᲂ̏неꙗ҆вленᲂ нѣкᲂє скаꙁанїє;
и҆поⷣ ̾писанїє, паче нежели ᲂѵꙋсᲅавъ. нᲂ̏чᲅᲂ прѣмᲂуⷣрᲂе ᲅⷯѣ ᲃлᲂвᲂ. невѣси ᲂу҆́бᲂ̏ е҆же чьᲅеши реⷱ҇. пачеже ᲂу҆́бо̏ ниже ѿвѣщаᲅи кьсемꙋ ᲁᲂсᲅᲂꙗше. ᲅᲂлико ᲂу҆́ка ꙁанїа ѿписанїа бывшꙋ, ꙗ҆́кᲂ невᲆꙁмᲂжнᲂ вѣᲁѣᲄи чᲅᲂ̏ сꙋщьсᲅвѡⷨ є̇сᲅь б҇ъ. є̇лмаже некьвражⷣивѣща ємь. нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲅѣхь и̇справиᲅи. принеси ᲁапᲂкаже мь. ꙗ҆кᲂ неє҆же невѣᲁѣᲅи чᲅ̏ᲂ сᲂущесᲅвоⷨ е҆сᲅь б҇ъ; нᲂ̏паче любᲂпрѣᲅисѧ вѣᲁѣᲅи се̏ є̇сᲅь е҆же вѣᲁѣ ᲅи б҇а • Рьцими а̑ще ᲁвѣма члк҇ома любᲂпрѧщи масѧ ᲁрᲂугь ᲁрᲂугᲂу вⷣᲅи, нбⷭ҇нᲂє велич̾сᲅвᲂ; и̇є҆́ ᲁїнъ ᲂу҆́бᲂ гл҇еᲅь, немᲂщи члч҇ьскᲂмꙋ ᲅᲂ̏ пᲂсᲅигнᲂу ᲅи ѡ̇чеси. ᲁрᲂугы и̇же любᲂпреᲅсѧ мᲂщнᲂ быᲅи. пѧⷩ҇ᲁїю рꙋкы все̏ ᲅᲂ̏ мѣрѧщꙋ прѣиᲅи, кᲂгᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ речеⷨ вѣᲁѣᲅи. величᲅвᲂ нбⷭ҇нᲂє, любᲂпрѧщасѧ вѣ ᲁѣᲅи. кᲂликᲂ и̇мѧ꙯ пѧнᲁїи, и̇ли и̇спᲂвѣᲁающагᲂ невѣᲁѣᲅи. ᲅаже ѡ҆́нб҇ᲃи ᲂу҆́бᲂ̏ пᲂпꙋщаꙗи вѣличь ᲃᲅвᲂу. ᲅъ̏ єⷭ҇ паче вѣᲁыи величъсᲅвоⷨ. и̇какᲂ непᲂслᲇ ᲁнѣгᲂ єⷭ҇ се̏ ѡ҆беꙁꙋмленїа. ꙗкᲂбᲂ ᲅᲂликᲂ и̇сᲅѧꙁᲂуе ми е҆смы ᲅᲂчїю вѣⷣᲅи ꙗ҆́кᲂ єⷭ҇ б҇ъ. а҆неи̇спыᲅᲂваᲅи е̇мᲂу сᲂущьсᲅво. ᲃлыши чᲅ̏ᲂ реⷱ҇ павелᲆ. вѣроваᲄи бᲂ̏ ᲁᲂсᲅᲂиᲅь прихѡᲁѧщᲂмᲂу бв҇и. ꙗ҆́кᲂ єⷭ҇ б҇ъ. пакы пррⷪ҇кь пᲂє҆млѧ ѡ҆́немᲂщи нѣкᲂᲅᲂрꙋмᲂу. несїе пᲂе҆ млеᲅь ꙗ҆́кᲂ невѣсᲅь чᲅᲂ єⷭ҇ б҇ъ. нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ невѣсᲅь ꙗ҆́кᲂ єⷭ҇ б҇ъ гл҇а бᲂ̏ реⷱ҇ беꙁᲂуменъ въсрцⷣи свᲂєⷨ нⷭ҇ѣ б҇а. ꙗ҆́кᲂⷤ ᲂу҆́бᲂ̏ ѡ̇нᲂгᲂ нечьсᲅива ᲅвᲂри꙯, неє҆же невѣᲁѣᲅи чᲅ̏ᲂ сᲂущьсᲅвоⷨ єⷭ҇ б҇ъ. ᲃице ᲁᲂвлеᲅь кьбл҇гᲂчьсᲅїю, є҆же вѣᲁѣᲅи ꙗ҆кᲂ єⷭ҇ б҇ъ. нᲂ̏ и̇ма꙯ нѣкᲂє пᲂᲂу҆́чено
и̇ ᲁрᲂугᲂе ᲃлѡⷡ҇. кᲂᲅᲂрᲂеже се̏, реⷱ҇нᲂ єⷭ҇. реⷱ҇ ꙗ҆́кᲂ ᲁх҇ь єⷭ҇ б҇ъ. ᲃели ᲂу҆́бᲂ̏ є҆сᲅь е҆сᲅьсᲅва прⷣѣсᲅавиᲅелнᲂ рьцимї; и̇кᲅᲂ ᲃїа прїме꙯. а̇ще и̇какᲂлибо кьᲁвереⷨ бжᲅвеныⷯ писани пришелъ єⷭ҇. бꙋᲁе꙯бᲂ̏ пᲂсемᲂу слᲂвᲂу, и̇ѡ҆́гнь б҇ъ. писанᲂбᲂ єⷭ҇ ꙗ҆кᲂ дх҇ь єⷭ҇ б҇ъ. и҆ꙗ҆́ко б҇ъ нашь ѡ̑гнь пᲂꙗ̑ᲁаꙗ и҆ єⷭ҇ и҆пакы, и҆сᲅᲂчникб воᲁы живы. неᲁх҇ь же и̇сᲅᲂчникь и҆ѡ҆́гнь єⷭ҇ ᲅъчїю. нᲂ̏и҆ᲁш҇а и҆вѣᲅръ и̇ᲂу҆́мъ члч҇ескь. и̇и҆́на мнѡжае сихь беꙁмѣсᲅнѣ иши. нибᲂ поᲁᲂбаєⷮ въсѧ прᲂи҆ꙁыᲅи словоⷨ. ниже ѡ҆нихь поᲁᲂбиᲅсѧ неи̇сᲅᲂв̾сᲅвꙋ. ᲁх҇ьбᲂсе̏ мнᲂ гᲂ пᲂвѣᲁᲂує꙯. и҆ᲁш҇а наша ꙗ҆́коже павелъ реⷱ҇. прѣ ᲁаᲁиᲅе ᲅакᲂвагᲂ ᲃаᲅанѣ въи҆ꙁъмᲂжаⷣнїе плъ ᲅи ꙗ҆кᲂ ᲁаᲁх҇ь спс҇еᲅсѧ и҆вѣᲅръ, ꙗ҆кѡⷤ пррⷪ҇кь гл҇е ᲅь ᲁх҇омь бᲂурноⷨ съкрᲂушиши иⷯ. нарицає꙯же сѧ и ᲁарованїе ᲁх҇овнᲂе. ᲃце ᲃам̾бᲂ ᲁх҇ь ᲃъсвᲇ ᲁѣᲅѣлсᲅвᲂуєᲅь. ᲁх҇ᲂви нашемᲂу реⷱ҇, и̇пакы, пᲂ мᲂлѧсѧ ᲁх҇омь, пᲂмᲂлѧжесѧ и҆ᲂу҆́момᲆ. нарицає꙯ жесѧ и̇ꙗросᲅь ᲃице. и̇бᲂ̏ і̑саі҆́а рече. неᲅыли є҆си пᲂᲂу҆́чѧꙗи҆сѧ ᲁх҇омь свᲂимь жесᲅᲂкыⷨ ᲂу҆́биᲅи иⷯ; нарицає꙯жесѧ и҆пᲂмᲂщь ꙗ҆же ѿб҇а ᲁх҇ь. ᲁ҇хь бо прⷣѣлицемь вашимь х҇ᲃ і̑ᲃ҇ • ᲃїали всѧ намъ б҇ъ бᲂуᲁеᲅь пᲂѡ̑нⷯѣ, и̇ѿᲅᲂлицⷯѣ ᲃълᲂженъ. нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲁанеблѧᲁи гл҇емь. ꙗ҆́кᲂⷤ ниѿгл҇анїа ᲅрѣ бᲂующаꙗ привᲂᲁѧще вᲆсрѣᲁꙋ. принеси ꙁе и̇є҆́же кьѡ̇нѣмь раꙁᲂрше ᲃловᲂ, намл҇ᲅвꙋ вс̏е ѡ҆браᲄи мь. є҆ликᲂ бᲂлми нечьсᲅвꙋюᲅь ᲅᲂликᲂ ѡ҆́них̾ приꙁывающе и̇мᲂлѧщѣсѧ; ѿсᲅꙋпиᲅи ᲅѣмь ѿнеи̇сᲅᲂв̾сᲅва сегᲂ. ᲃебᲂ̏прїѧᲅнᲂ єⷭ҇ прⷣѣспс҇иᲅе
лемь нашиⷨ бг҇омъ и̇же хѡще꙯ всⷨ члк҇омь спᲅⷭ҇исѧ и̇враꙁᲂуⷨ и̇сᲅин̾ныи прїиᲅи. непрѣсᲅаимь ᲂу҆́бᲂ̏ мᲂлбы ѡ҆́нихь ᲅвᲂрѧще. велїєбᲂ̏ єⷭ҇ ѡ҆́рᲂѵжїе мѡⷧ҇ тва. скрᲂвище неѡ̇скᲂуᲁнᲂ, бᲂга꙯сᲅвᲂ никᲂгаⷣже неи҆жⷣиваємᲂ. присᲅанище беꙁв̾линᲂ. ᲅиши нѣ вина, и̇ᲅъмами бл҇гыхь кᲂрень и̇сᲅᲂчникь и҆ мᲅ҇и єⷭ҇ млᲅв҇а. и҆самᲂгᲂ црᲅⷭ҇вїа ᲃилнѣиши. мнᲂ жицею ᲂу҆́бᲂ̏ и̇ᲅᲂмꙋ ᲃамᲂмꙋ и̇же ᲁїаᲁїмꙋ нᲂᲃѧщꙋ. ѡ҆́гнемь ᲃᲁержимᲂу и̇наѡ̇ᲁре слежащꙋ и̇жегᲂмⷹ. прѣⷣсᲅᲂꙗᲅъ врачеве ᲁарᲂносци. ᲃлᲂугы. въе҆во ᲁы. и҆ниже врачев̾скаа хыᲅрᲂсᲅь. ниже пришесᲄвїе ᲁрᲂугѡⷡ҇. ниже рабскᲂе слᲂуженїе. нилѣчбамъ ѡ҆́ билїе. нимнѡгᲂ цѣн̾нᲂе пригᲂᲅᲂванїе. и̇нии҆́мᲇ нїємь прѣи҆ꙁѧщ̾сᲅво. нии҆нᲂ ничᲅᲂже ѿчлч҇ьскыⷯ мᲂже꙯ ᲂу҆́ᲅѣшиᲅи належащꙋю бᲂлеꙁнь. а̇щеже кᲅᲂᲁерꙁнᲂвенїе и҆мѣꙗ кьб҇ᲂу вниᲁе꙯, и̇ᲅᲇлеси прї кᲂснеᲅсѧ ᲅᲂчїю, и҆чисᲅᲂу ѡ҆немь сᲅвᲂри꙯ млᲅ҇вꙋ, всѧкᲂу бᲂлеꙁнб ѿᲅѣлесе ѿжене꙯. и̇є҆́же невᲆꙁмᲂ же бᲂга꙯сᲅвᲂ. и҆слᲂужащиⷯ мнѡж̾сᲅвᲂ. и҆и҆́скᲂуса хᲂуᲁᲂж̾сᲅвᲂ. и̇црᲅⷭ҇вїа велич̾сᲅвᲂ. ᲃе̏ въꙁмᲂже є҆ᲁїнᲂгᲂнища и̇ᲂу҆́бᲂга млᲅ҇ва мнѡжицею и̇сцѣ лиᲅи. млᲅ҇вꙋже гл҇ѧ нехꙋᲁꙋю ᲃїю. и̇раꙁлѣненїа и̇спᲂлненꙋ. нᲂ̏ꙗ҆́же съприлежанїєⷨ бываємꙋю, сᲆ бᲂлеꙁнᲂующею ᲁш҇ею. сᲆс̀крꙋшенᲂю мыслїю. таабᲂ̏ є̇сᲅь кьнб҇си въсхᲂᲁѧщїа. и҆ꙗ҆́кᲂ вᲂᲁы. ᲁᲂнᲁе же пᲂравнѣи ꙁемли ᲅекᲂуᲅь. и̇мнᲂга въспрїємь люᲅь прᲂсᲅран̾сᲅва. невъꙁвⷣижюᲅсѧ кьвысᲂᲅᲇ. внегаⷣже ᲅыѧ рᲂуцѣ ѿᲅеченїа ꙁагражьⷣше сᲆбе
рᲂуᲅь. ᲂу҆́ᲅѣшнѧємы сᲅрѣлы всѧкᲂа бᲂрꙁѣише кᲆ высᲂᲅѣ въꙁлѣᲅаю꙯. ᲅакᲂже и҆члч҇ьскаꙗ мысль. ᲁᲂ иᲁеже ᲂу҆́бᲂ бесᲅрашїа наслажаєᲅсѧ мнѡга. раꙁлї ваєᲅсѧ и̇расᲅичеᲅь. внегаⷣже вещеⷨ ѡ҆бьсᲅыᲂꙗнїа ᲅъ̏ ѿᲁолѣ ᲂу҆́ᲅѣсниᲅь. сᲆгнѣᲅаєма ᲁᲂбрѣ чї ᲃᲅы и҆бог҇ᲂмᲂщны кьвысᲂᲅѣ въꙁсылаєᲅь молї ᲅвы. и҆ᲁанавыкнеши ꙗ҆кᲂ наипаче ѡ̑ны ᲂу҆́слыша ны бываᲅи мᲂгꙋ꙯ млᲅ҇вы,ꙗ҆же сᲆскрᲆбїю быває мыа. ᲃлыши чᲅ̏ᲂ реⷱ҇ пррⷪ҇кь. к҇ь г҇ᲂу внегаⷣ скрᲆбѣᲄі ми въꙁваⷯ и҆ᲂу҆́слыша мѧ. раꙁгрѣимь ᲂу҆́бᲂ̏ вашю сᲆ вѣсᲅь. и̇ѡ҆́скрᲆбиⷨ ᲁш҇ю памѧᲅїю ᲃᲆгрѣшениⷯ ѡ҆́ скᲂрбиⷨ неꙗ҆ко ᲁаᲂу҆́ᲅѣсниⷨ, нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲁаᲂу҆́слышанꙋ бы ᲅи съᲅвᲂриⷨ. ꙗ҆́кᲂ ᲁаᲅрѣꙁвиᲅисѧ и҆бъ ᲁрᲆсᲅвꙋ имь и̇самⷯѣ касаᲅисѧ нб҇съ. ничᲅᲂже ᲅакᲂ ѿганѧ єᲅь раꙁлѣненїє и̇прѣнемᲂганїє. ꙗ҆кᲂⷤ бᲂлѣꙁнь и̇скрᲆбь. ѿвюᲁꙋ ᲃъбирающи мысль и҆кьсебѣ ѡ҆́ бращающи. ᲃкᲂрбѧи ᲃице мᲂлѧсѧ, мнѡгᲂю мⷧ҇ᲅвᲂ ю въᲁш҇ю свᲂю слаᲁᲂсᲅь вселиᲅи мᲂже꙯. и҆ꙗ҆́коⷤ ѡ̑ блакѡ ⷨᲃъᲅеченїє, и̇ꙁначѧла ᲂу҆́бᲂ̏ мраченᲆ твᲂрї꙯ въꙁᲂуⷣхь. внегаⷣже чѧсᲅы и҆спᲂусᲅиᲅь каплѧ ѿ лᲂживъ ᲁᲂжⷣь, все̏ ᲅихᲂ и̇свѣᲅлᲂ ᲃъᲁѣлᲂває꙯ сїе мѣᲃᲅᲂ. ᲅакᲂже и̇печаль, ᲁᲂнᲁеже ᲂу҆́бᲂ̏ внᲂуᲅрь єⷭ҇, ᲃъѡ҆́бращає꙯же и̇пᲂмрачає꙯ нашь пᲂмыслъ вне гᲁаже млᲅ҇вными гл҇ы и̇и҆́же пᲂѡ̇нⷯѣ слеꙁами и̇спра ꙁниᲅисѧ и҆къ внѣшниⷨ ѿᲁъхне꙯, мнᲂгᲂу вълагає꙯ въᲁш҇ю свеᲅлᲂсᲅь. бж҇їю ꙁасᲅꙋпленїю ꙗ҆коⷤ лꙋ чи нѣцїи въмысль пᲂущенᲇ быв̾ши мᲂлѧщагᲂ сѧ •̏ Нᲂ̏чᲅ̏ᲂ єⷭ҇ сᲅᲂуᲁнᲂє се̏ мнᲂгыⷯ ᲃлᲂвᲂ. беꙁьᲁе
рꙁьнᲂвенᲆ е̇смь реⷱ҇, сᲅᲂуᲁа и̇спᲂлненᲆ, ниже ѿвре ᲃᲅн ᲂусᲅъ мᲂгᲂу. ᲃаᲅанинскᲂє єⷭ҇ се̏ блг҇ᲂгᲂвѣ нїе. раꙁлѣненїа сᲂуᲅь ᲃїа прикрᲂвенїа, ꙁаᲅᲀᲂриᲄи ᲅѣбѣ ᲁвери. и̇же кьб҇ᲂу въхѡᲁа хѡще꙯ ᲁїавѡⷧ҇. рцими беꙁьᲁерꙁнᲂвенїали е̇си, велїе ᲁерꙁнᲂᲀенїе. велїа ᲃїа и̇сᲅаꙗ пᲂлꙁа. є҆же мнѣᲅисѧ беꙁьᲁерꙁнᲂ венїа быᲅи. ꙗ҆́кᲂже ᲂу҆́бᲂ̏ и̇пᲂслѣᲁнїи сᲅᲂуᲁъ и҆ѡ҆сꙋ жеⷣнїе, є̑же мнѣᲅисѧ ᲁерꙁнᲂвенїе имѣᲅи. а̑ще бᲂ̏ и҆мнѡга и҆маши и̇справленїа. и̇ничᲅᲂже себѣ ᲃᲆвѣси лᲂукавᲂ мнишижесѧ ᲁерꙁнᲂвенїє и҆мᲇᲅи. а̇щебᲂ и̇мнѡга и̇маши и҆справленїа, ничᲅᲂе себᲇ ᲃᲆвѣси лᲂукавᲂ, мнишижесѧ ᲁерꙁнᲂвенїе и҆мᲇᲅї. всѧкᲂꙗ ѿпалъ є҆си млᲅ҇вы. а̑щеже ᲅъмами нᲂᲃишї ᲃъгрѣшенїѡⷨ брѣмена вᲆсвᲂє и̇съвѣсᲅи. и̇ᲅъчїю ᲃе̏ въвѣщаєши себе ꙗ҆́кᲂ всⷯѣ пᲂслѣᲁнѣиши е̑си. мнᲂ гᲂ и҆мѣᲅи и҆маши є҆же кьб҇ᲂу ᲁерꙁнᲂвенїе. ᲅаже ᲃїе ниже смѣренᲂмᲂуⷣрїе єⷭ҇. є̑же сꙋщᲂу гршнꙋ мнѣ ᲅи себе грѣшна • ᲃмѣренᲂмᲂуⷣрїебᲂ̏ єⷭ҇. є҆гаⷣ кᲅ̏ᲂ мнѡга и̇велїа и̑справленїа ᲃᲆвѣᲁы себе, и̑ничᲄᲂ велїе ѡ҆́себѣ мъчᲅаєᲅсѧ. є҆гаⷣ кᲅ̏ᲂ ꙗ҆кѡⷤ павелᲆ сы̏ и мнѡгы гл҇аᲅи ничᲅᲂже себѣ ᲃъвѣмь. нᲂ̏неѡ҆сеⷨ ѡ̑правᲁꙋюсѧ. и̇пакы, х҇ᲃ і̑ᲃ҇ прїиᲁе вᲆмирᲆ грѣ шникы спᲅⷭ҇и, и̇хже первыи е̑смь а̇ꙁъ. ᲃе̏ єⷭ҇ смѣре нᲂмѫⷣрїе. є̑же высᲂкꙋ сᲂущꙋ ѿи҆справленїи, смᲇрї ᲅи себе въпᲂмыслѣ. нᲂ̏ѡ҆́баче б҇ъ раᲁи неи̇ꙁьгл҇а н̾нагᲂ свᲂєⷢ҇ члк҇ᲂлюбїа. несмᲇренᲂмᲂуᲁрᲆсᲅвᲂую щаꙗ ᲅᲂчїю. нᲂ̏и҆и҆́же блг҇ᲂнравнѣ ᲃᲆгрѣшенїа сᲀᲂ ꙗ гл҇ющаꙗ. милꙋєᲅь и̇прїємле꙯. и҆быває꙯ милᲂ
ᲃᲅивъ и̇блг҇ь и҆же сице прилежꙋщиⷨ • И̑ꙗ҆́ко ᲁанавы кнешикᲂликᲂ єⷭ҇ блг҇ᲂ е҆же ничᲅᲂже велїе ѡ҆́себѣ мъчь ᲅаᲅисѧ кᲂлесница ᲁв̏ѣ съᲅвᲂри слᲂвꙋ. и҆вᲆпрѧѕї правᲁꙋ и҆вᲆꙁнᲂшенїа. и̇грⷯѣ ᲃᲆсмѣренᲂмᲂуⷣрїємь. и҆ᲂу҆́ꙁриши съпрᲂугь грѣха, прⷣѣвырѧющь правᲁꙋ неѿсвᲂєа силы, нᲂ̏ѿкрѣпᲂсᲅи ᲃъпрꙋга смѣренᲂ мᲂуⷣрїа. и̇ѡ҆́нᲂу пакы ᲂу҆́мнѣва емᲂу. неѿнемᲂщи правᲁы, нᲂ̏ѿᲅѧжесᲅи вᲆꙁнᲂшенїа и̇гᲂрᲁᲂсᲅи. ꙗ҆́кᲂⷤ б̏ᲂ смѣренᲂмᲂуᲁрїе ꙁапрѣмнѡгыа є̑гᲂ высᲂᲅы, грᲇ ха пᲂбѣжає꙯ ᲅѧгᲂᲅᲂу. и̇ᲁᲂспѣває꙯ кьб҇ᲂу прѣиᲅи, ᲅакᲂ и̇вᲆꙁнᲂшенїе, раᲁи мнѡгыа ᲅѧгᲂᲅы є҆гᲂ и̇ᲁе бел̾сᲅва. мᲂже꙯ легчаишаꙗ правыⷣ выше быᲅи. и̇ни ꙁьвлѣщи ᲅᲂ̏у ᲁᲂлѣ ᲂу҆́ᲁᲂбь. и̇ꙗ҆́кᲂ съ̏ єⷭ҇ ѡ҆нᲂгᲂ съпрᲂу га скᲂрѣиши, вᲆспᲂмѧни фарисеа и҆мыᲅарѧ. въпрѧ же фарисеи правᲁᲂу и҆въꙁнᲂшенїе сице гл҇ѧ. блг҇ᲂᲁа рю ᲅѧ б҇е, ꙗ҆́кᲂ нѣсмь ꙗ҆кᲂ и҆прᲂчїи чл҇ци. хищници, лихᲂимци. ниꙗ҆́коⷤ ᲃъ̏ мыᲅарь, ѡнеи̑сᲅᲂвсᲅва. ненасыᲅи е҆мᲂу въꙁнᲂшенїе все̏ члч҇ьскᲂє єⷭ҇сᲅвᲂ; нᲂ̏ и̇мыᲅарѧ блиꙁьсᲅᲂꙗще ᲃъмнѡѕⷨѣ наскᲂчи нера ꙁᲂумїємь. чᲅ̏ᲂ ᲂу҆́бᲂ̏ ѡ̑нъ неѿраѕи пᲂнᲂшенїа. не пᲂбᲂлѣ ѡ̇гл҇ани. нᲂ̏вᲆспрїаᲅъ реⷱ҇нᲂє ᲃъблг҇ᲂнравїє мь. и҆быⷭ҇ є̑мᲂу вражїа сᲅрѣла. лѣчба, и̇сцѣленїє. и҆пᲂнᲂшенїе пᲂхвада и̇ѡ҆́гл҇анїе вѣнець • Тᲂликᲂ єⷭ҇ смѣренᲂмᲂуᲁріе ᲁᲂбрᲂ. ᲅᲂликᲂ єⷭ҇ прибыᲅᲂкь нехапаᲅиᲃѧ є҆же ѿи̇нѣхь ᲂу҆́кᲂриꙁнами. ниже ꙁвᲇ риᲅисѧ прᲂᲅивꙋ и҆скрънѣгᲂ ᲁᲂсаᲁаⷨ. єⷭ҇бᲂ̏ нѣчᲅᲂ и̇ѿниⷯ приплᲂᲁиᲅи велїе и҆ᲁᲂблесᲅьвнᲂ блг҇ᲂ. є҆же ᲂу҆́бᲂ ̏̇иѡ҆мыᲅарѣ быⷭ҇. прїѧᲅᲆ пᲂнᲂшенїа; и҆ѿлᲂжи
ᲃъгрѣшенїа. и̑рекь, ѡ̑цѣсᲅимѧ грѣшнаⷢ҇, сниᲁе ѡ̇ правᲁанъ въᲁомъ свᲂи паче ѡ҆́нᲂгᲂ, и̇слᲂвеса преᲁе лѣша ᲁѣлѡⷨ. и̇гл҇и ᲁѣꙗ҆нїа пᲂбѣᲁиша, ѡ̇в̾бᲂ пра вᲁᲂу прⷣлᲂжи и̇пᲂсᲅъ и̇ᲁесѧᲅины. ᲃъ̏же гл҇ы реⷱ҇ прᲂсᲅы, и̇всѧ̏ ѿлᲂжи ᲃъгрѣшенїа, небᲂгл҇ы ᲂу҆́слы ша ᲅᲂчїю б҇ъ. нᲂ̏и҆мысль сьнеюже ᲃїа прⷣлагааше. виᲁѣ смѣренᲂ и̇скрᲂушенᲂ срцⷣе, и̇пᲂмилᲂва и҆члк҇ᲂ любьсᲅвᲂва • ᲃїѧже неꙗ҆́кᲂ ᲁаᲃъгрѣшаєⷨ гл҇ѧ; нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲁасмѣренᲂмᲂуⷣръсᲅвᲂуєⷨ а҆щебᲂ̏ мыᲅа рь пᲂслѣᲁнѧꙗ ꙁлᲂбы виᲁѣ, несмѣренᲂмᲂуⷣрь сᲅвᲂвавъ ᲅᲂчїю, нᲂ̏блг҇ᲂнравнѣ ᲃъгрѣшенїѧ ᲃвᲂꙗ рекь, и̇є̑же б̏ѣ и̇спᲂвѣᲁавъ, ᲅᲂликᲂу прїѧ ꙁнь привлеченасѧ ѿб҇а; є̑ликᲂу и̇же велїа ᲂу҆́бо̏ и̇справльшеи блг҇аꙗ; ничᲅᲂже велїе ѡ҆́себѣ не пщᲂующе и҆въспрїимᲂу꙯ пᲂмᲂщь ѿб҇а. ̏ ᲃегᲂ ра приꙁываю и̇мᲂлюсѧ. и̇ᲂу҆́бѣжаⷣю и̇спᲂвѣᲁᲂваᲅи сѧ чѧсᲅᲂ бв҇и. небᲂ̏ напᲂꙁᲂрище ᲅѧ веᲁᲂу. ниже ѿкрыᲅи члк҇омь сᲆгрѣшенїа свᲂа. нᲂ̏ᲃъвѣсᲅь раꙁгни прⷣѣбг҇ᲂмь. и̇ᲅᲂмᲂу пᲂкажи сᲅрꙋпы, и̇ѿ негᲂ лечбы прᲂси. пᲂкажи непᲂнашающомꙋᲅи, нᲂ̏и̇сцѣлѧющᲂмᲂу. а̇щебᲂ̏ и҆ᲅы ᲂу҆́мᲂлчиши, вѣ сᲅь ѡ҆нъ вс̏е рци ᲂу҆́бᲂ̏ ꙗ҆́кᲂ ᲁапрїѿбрѧщеши є҆гᲂ. рци ꙗ҆́кᲂ ᲁаѿлᲂживъ въсѧ съгрѣшенїа, ѡ҆́ᲅиᲁе ши ᲅамᲂ чисᲅᲆ и̇крᲂмѣ ᲃъгрѣшенїи. и҆несъᲅе рпимагᲂ ѡ҆нᲂгᲂ ѡ҆́бличенїа прѣмѣнишисѧ •̏ Тр̏їє ѡ҆́ᲅрᲂци въпещи прѣбывахᲂу.и̇ᲁш҇а прѣ ᲁаша ꙁаи҆же кьвлцⷣѣ и̇спᲂвѣᲁанїа. нᲂ̏ѡ҆́быче пᲂ ᲅᲂлицѣⷯ и̇ᲅакᲂвⷯѣ и̇справлениⷯ гл҇юᲅь, нⷭ҇ѣ нам̾
ѿвер̾сᲅи ᲂусᲅъ. сᲅᲂуⷣ ̾ и҆пᲂнᲂшенїє быхѡⷨ рабоⷨ ᲅвᲂи мь чᲅᲂущимᲅѧ. чᲅ̏ᲂ ᲂу҆́бᲂ єⷭ҇ ѿверꙁаᲅи ᲂу҆́сᲅа, ꙗ҆́кᲂᲁа ᲅᲂ̏ самᲂє реⷱ҇мь реⷱ҇. ꙗ̑кᲂ нⷭ҇ѣ намᲆ ѿвер̾сᲅи ᲂу҆́сᲅъ, и҆́ ᲅѣмᲆ самѣм. влкⷣᲂу ксебѣ привлѣчеⷨ мⷧ҇ᲅвнаꙗ ᲃї ла, ᲃилꙋ ѡ̑гньнᲂую ᲂу҆́гаси. львѡⷨ ꙗрꙍⷭ҇ ѡ҆́бᲂуꙁⷣа, брани раꙁⷣрᲂуши. раᲅи ᲂу́ᲅᲂли бᲂурѧ ᲂу҆́ᲅиши. бᲇ ᲃы ѿгна. нбнⷭ҇ыа ᲁвери ѿверꙁе. ᲂу҆́ꙁы смрᲅ҇ныа прᲇ ᲃѣче. болѣꙁни ᲂу҆́врачева. напасᲅвᲂванїа ѿраꙁи. граᲁы колѣблемыꙗ ᲂу҆́сᲅави. и̇и҆́же свыше нанᲂсї мыꙗ ꙗ҆́ꙁвы. и̇ꙗ҆́же ѿчлк҇ь навѣᲅы. и̇вс̏ѣ прᲂсᲅᲂ лю ᲅаꙗ; ѿꙗ҆́ᲅъ мⷧ҇ᲅва. мᲂлиᲅвꙋже гл҇ѧ пакы. неꙗ҆́же прᲂсᲅᲂ въᲂусᲅⷯѣ лежащаꙗ. нᲂꙗ҆́же и҆ꙁглꙋбины пᲂ мыслᲆ въсхᲂᲁѧщаа. ꙗ҆коⷤбᲂ̏ ѿᲁрѣвесь є҆лика а҆ще вᲆглᲂубинᲂу пᲂпᲂусᲅѧ꙯ кᲂренїа; а̑ще и҆тᲆмами вѣᲅрьныꙗ прїимᲂу꙯ прилᲂгы. несьламлѧюᲅсѧ ниже и҆сᲅерᲆꙁаю꙯. кᲂренїѡⷨ ᲃъѡпасᲅвоⷨ. вᲆглꙋби нѣ ꙁемнѣи приᲅѧженѡⷨ. ᲅакᲂ ᲂубᲂ̏ и̇сⷧ҇ᲅвы ᲁᲂ лѣ и҆ꙁъглᲂубины пᲂмысльныꙗ въсылаємы. ᲂу҆́кᲂ ренены сᲆѡ̇паⷭ҇ᲅвоⷨ кьвыᲃᲂᲅѣ прᲂсᲅираюᲅсѧ. ᲃегᲂ ра и̇пррⷪ҇кь реⷱ҇. и̇ꙁглᲂубины въꙁваⷯ ᲅебѣ г҇и. ᲃїѧ гл҇ѧ неꙗ҆́кᲂ ᲁапᲂхвалиᲅе ᲅъчїю. нᲂ̏ꙗ҆́кᲂ ᲁаи̇вᲆ ᲁелⷯѣ пᲂкажиᲅе; а҆щебᲂ є҆́же кьчлк҇омь и҆ꙁрещи свᲂꙗ бѣᲁы пᲂсᲅигьшаꙗ и҆сплакати ꙁла̏ꙗ. принᲂ ᲃи꙯ нѣкᲂє бᲂлѣꙁнᲂующиⷨ ᲂу҆́ᲅѣшенїє, ꙗ҆́кᲂже нѣкᲂᲅᲂрⷨꙋ ѿᲁъхнᲂвенїю ра ᲃлᲂва бывшᲂу. мнⷪ҇ жаё паⷱ҇ а҆ще кьсвᲂемᲂу влцⷣѣ и̇ꙁречеши свᲂєа ᲁш҇а сᲅрⷣанїа, прїимеши нѣкᲂᲅᲂрᲂе прᲂхлаженїє и҆ ᲂу҆́ᲅѣшенїе мнᲂгᲂ; члк҇ьбᲂ̏ и̇сᲅᲂужає꙯ си мнᲂжи
цею наи҆же кнемꙋ плачющагᲂсѧ и̇рыᲁающагᲂ, и҆ѿра жає꙯ и̇ѿрѣває꙯. б҇ъже неᲅако, нᲂ̏и҆прїємле꙯ и҆привла чиᲅь. а҆ще и̇ᲁн҇ьсᲅвᲂуєши и̇ꙁъгл҇ᲂуꙗ є҆мᲂу свᲂꙗ бᲇ ᲁы. ᲅᲂгᲁа ᲅѧ̏ паче люби꙯ и̇прикланѧєᲅ̾ᲅисѧ мⷪ҇ лбамᲆ. ᲃе̏ ᲂубᲂ̏ самᲂє пᲂкаꙁꙋꙗ г҇ь гл҇аше. прїиᲁѣ ᲅекъ мнѣ вси̏ ᲅрᲂужающеисѧ, и̇ѡбрѣменени; и̇а҆́ꙁъ ᲂу҆́пᲂкᲂю ваⷭ҇. приꙁыває꙯. ᲂу҆́бᲂ̏ непрѣслᲂушаи мь. привлачи꙯ неѿскакаимь. а̑ще и̇ᲅъмами ᲃъ грѣшенїа и҆мамы. ᲅᲂгаⷣ бᲂлми приᲅѣкаєⷨ. и̇бᲂ ᲄа кᲂвыа приꙁыває꙯. непрїиᲁоⷯбᲂ̏ реⷱ҇ приꙁваᲅи правеⷣ никы, нᲂ̏грѣшникы вᲆпᲂкаланїє. и̇ꙁеⷣ ̾ѡ̇брѣмене ныꙗ бᲂлѣꙁнꙋющаꙗ гл҇еᲅь. и҆же ѿᲅѧгᲂᲅы грᲇхо вныа преᲅрꙋженыꙗ. б҇ъбᲂ ᲂу҆́ᲅѣшенїа гл҇еᲅсѧ и҆́ б҇ъ щеᲁрᲂᲅамᲆ. пᲂнеже се̏ ᲁѣлᲂ є҆мᲂу єⷭ҇ всегаⷣшне. є̑же бᲂлѣꙁнᲂующаа и̇скᲂрбѧщаа ᲂу҆́ᲅѣшиᲅи и҆ приꙁываᲅи; а̑ще и̇ᲅᲆмами ᲃъгрᲇшенїа и̇мᲂу꙯ ᲅᲂ чїю въᲁаимь себе. ᲅᲂчїю приᲅецⷨ кнемꙋ и̇неѿсᲄꙋ паимь. и̇самѣмь и̇скᲂущиⷯ ѡ҆скᲂкрбиᲅи вᲆꙁмᲂже꙯. а҆ще и̇мамы прилежнꙋю и҆ѡ҆́паснꙋю млᲅ҇вꙋ; є҆жебᲂ а҆ще наи҆ᲁе꙯ ᲂу҆́ᲁᲂбь ᲅᲂꙗ раᲁи ѿраѕиⷨ. и҆чᲅ̏ᲂ чюᲁнᲂ а̑ ще ѡ̑бьсᲅᲂꙗнїа члч҇ьскаꙗ раꙁрⷣѣшиᲅи вѣсᲅь мᲂⷧ҇ ᲅвы сила. и̇ᲁеже и̇грѣхᲂвнᲂє є̑сᲅьсᲅвᲂ ᲂу҆́гаша єᲅь, и҆беꙁвѣсᲅи ᲅвᲂри꙯ ᲂу҆́ᲁᲂбь. ꙗ҆́кᲂ ᲁаᲂу҆́бᲂ̏ иᲃᲆ ᲂу҆́ᲁᲂбс̾ᲅвоⷨ насᲅᲂꙗщее свепршиⷨ жиᲅїе. и҆є҆́лика прилᲂжихѡⷨ ᲃᲆгрѣшенїа, ᲃїа ѿлᲂжиⷨ. ⷭᲃᲆᲁерꙁнᲂ венїєⷨ. прѣⷣсᲅанемь насᲂуᲁищих вⷭ҇ѣ. ᲃїю вынꙋ ᲂу҆́сᲅhаимь ᲃебᲆ лѣчбᲂу. ѿслеꙁᲆ ̇иᲅᲆщанїа и҆
присѣᲁѣнїа, и̇ᲅерпѣнїа сᲆлагающе ᲅᲂ̏у. ᲃицебᲂ вынꙋ наслаᲁимсѧ ꙁрⷣавїа. и̇бꙋᲁᲂущиⷯ пᲂлꙋчиⷨ бл҇гь. и̇хже бꙋᲁи всѣмь намᲆ пᲂлꙋчиᲅи блгᲅⷣїю и҆члк҇ᲂ любїєⷨ, га҇ нашегᲂ і̑у҇ х҇а снимже ѡ̑ц҇ᲂу слава съсᲅ҇ы мь дх҇ᲂмь нн҇ѣ и҆прнⷭ҇ᲂ и̇в̾вѣкы вѣкѡⷨ а̑минь ‒